O nama

Rodio se u Stocu 1932, a umro je u Sarajevu 1997 godine - ukopan je u haremu jedne od najljepših džamija u Sarajevu – Ferhadiji. Odrastao je po đačkim domovima, školovao se diljem Jugoslavije, od Bitunje i Stoca, preko Zagreba, Crikvenice, do Pančeva i Beograda. Bosanac iz Hercegovine – ne Hercegovac, jer je riječ Hercegovina po njemu bila proizvod hohštapleraja hercega Stjepana. Alija Isaković pisac je javne i društvenopolitičke sudbine unutar izdvojene bošnjačke kulture i književnosti.

Objavio je mnogo djela, a ističemo: „Sunce o desno rame“ i „Pobuna materije“. Bosansko Akademsko Društvo u Austriji, organizuje promociju njegove knjige „Antologija zla“ u Beču 1996, na kojoj Alija opominje: "Zapamtite, ovaj rat je pobrisao i u prah samlio sve što je bilo naše, pojedinačno i zajedničko, i ništa više neće biti onakvo kakvim bijaše. Niti onakvim kakvim zamišljasmo da je bilo... Niko izvan nas ovo ne razumije....“.

Alija Isaković bio je suosnivač Bosanskog Akademskog Društva u Austriji i jedan od onih unutar naših članova koji su zaslužni za priznanje bosanskog jezika u Austriji.

Dževad Karahasan (1953–2023) war ein renommierter bosnisch-herzegowinischer Schriftsteller, Literaturwissenschaftler und Dramatiker. Er wurde in Duvno (heute Tomislavgrad) geboren und verstarb am 19. Mai 2023. Karahasan studierte Vergleichende Literaturwissenschaft und Theaterwissenschaft an der Philosophischen Fakultät in Sarajevo und promovierte in Zagreb. In Sarajevo arbeitete er als Redakteur des Magazins Odjek und war später Professor und Dekan der Akademie der Bühnenkünste. Er lehrte an Universitäten wie Salzburg, Innsbruck, Berlin und Basel und war DAAD-Stipendiat in Berlin sowie Stadtschreiber in Graz.

Er veröffentlichte Hunderte wissenschaftliche Artikel und Bücher über Drama, Theater und Prosa, die in fünfzehn Sprachen übersetzt wurden. Seit 2008 war er Vollmitglied der Akademie der Wissenschaften und Künste Bosnien und Herzegowinas und korrespondierendes Mitglied seit 2012. Auch gehörte er der Deutschen Akademie für Sprache und Dichtung an. 1994 wurde er zum ersten Präsidenten der Bosansko Akademsko Društvo u Austriji gewählt.

Zu seinen auf Deutsch erschienenen Werken zählen Der östliche Diwan (1993), Schahrijars Ring (1997), Das Buch der Gärten (2002) und Der Trost des Nachthimmels (2016). Für sein literarisches Schaffen erhielt Karahasan zahlreiche Auszeichnungen, darunter den Bruno-Kreisky-Preis (1995), den Leipziger Buchmesse-Preis (2004), den Vilenica-Literaturpreis (2010), den Heinrich-Heine-Preis und die Goethe-Medaille (beide 2012) sowie einen Ehrendoktortitel der Universität Basel (2014).

Pavo Jusuf Urban rodjen je 5. jula 1911. godine u Sarajevu. Njegov otac Čedomir Urban, bio je oficir austrougarske vojske u sklopu bosanskohercegovačke pješadijske regimente br.1. Nakon pada carevine Pavo je morao s roditeljima nazad u Austriju. Po završetku Drugog svjetskog rata, preuzeo je dužnost potpredsjednika “Trgovinske komore Austrije”, i bio predsjednik “Austrijsko-jugoslovenskog društva”. Medjutim zadrzao je svoje dokumente sa nacionalnim obiljezjem Bosnjak. Ideju o formiranju firme “Melbrosin International”, dobio je iz Bosne. Firma se bavila proizvodnjom i izvozom proizvoda na bazi pcelinjih proizvoda: propolisa , polena i maticne mlijeci, sto mu je donijelo dobar prihod od kojeg je finansirao i svoje drustvene djelatnosti. Jedna od najvecih je njegovanje Meleta tradicije. Održavanje ove proslave je počelo već 1917. godine, godinu dana nakon osvajanja brda Monte Meletta, za koje su najzaslužniji Bošnjaci pješadijske regimente br.2, i održava se sve do danas. Prekid je doživjela samo u toku nacističkog režima. To je ujedno bio i razlog za osnivanje “Austrijskog društva za bosanskohercegovačke odnose” u Gracu koje je imalo najveci zadatak – njegovanje Meleta tradicije. Drustvo je sada preimenovano u Austrijsko-Bosansko-Hercegovacko Drustvo. Nakon proglašenja nezavisnosti Bosne i Hercegovine, Pavu Urbana je tadašnji predsjednik Alija Izetbegović imenovao za specijalnog ambasadora Bosne i Hercegovine u Austriji. U ratno vrijeme bio je jedan od suosnivaca Bosanskog Akademskog Drustva u Austriji, a njegove su zasluge nasa povezanost sa Simonom Wiesenthalom. Nosilac je zlatnog ordena časti Republike Austrije, kao i najvišeg ordena austrijske pokrajine Štajerske i austrijskog Crnog krsta. Ukopan je u Becu, a spomen bista mu se nalazi na vojnom groblju Bosnjaka u Lebringu, mjestu juzno od Graz-a.

Smail Balic, rođen 1920 u Mostaru. Umro je u martu 2002 u mjestu Zwerndorf u blizini Beča.

Studirao je u Sarajevu islamsku teologiju. Doktorirao je u Beču 1945 sa temom: Duhovna pokretačka snaga u bosanskohercegovačkom islamu. Nakon 1945 predavao je orijentalistiku u Beču. 1962-1963 bio je docent za njemački jezik na privatnom koledzu u Kuvajtu. Od 1963 do 1984 radio je u austrijskoj nacionalnoj biblioteci kao naučni bibliotekar i šef za orijentalne jezike i arapska pisma. Bio je i fellow kraljevskog instituta za islamsko razmišljanje u Jordanu.

Kao priznati islamski naučnik, zauzimao se za integrativno shvaćanje islama, za odvajanje islama od politike, a naročito se kritički odnosio sa političkom instrumentalizacijom islama. Posljednjih godina mnoge studije i predavanja posvetio je vraćanju islama onakvog kakav je ranije bio na našem tlu. Za svoj rad odlikovan je 1995 u Austriji Ordenom za nauku i umjetnost 1. klase. Kao član Bosanskog Akademskog Društva u Austriji, objavljivanjem svoje poslednje knjige Zaboravljeni Islam, ostavio je neizbrisiv trag u Bosanskoj i Bosnjačkoj kulturi. Promociju knjige "Zaboravljeni islam" u Sarajevu, završio je akademik Vladimir Premec nadahnutim riječima: Besmrtnim bogovima hvala sto Bosna ima takvog Hercegovca.

Najpoznatija djela Smaila Balića:

• Islam u srednjovjekovnoj Mađarskoj 1965
• Kultura Bošnjaka ,1973, Beč
• Nepoznata Bosna , 1992, Köln
• Islam – u skladu sa Evropom?, 1994, Beč
• Zaboravljeni Islam, 2000, Bosansko Akademsko Društvo u Austriji

Mahmud Pasić wurde am 26. September 1927 in Tuzla geboren. Er verstarb 2011 in Wien. Er wurde am islamischen Friedhof in Wien beerdigt. In Tuzla besuchte er die Mittelschule in Tuzla und 1954 beendete er sein Wirtschaftsstudium an der Wirtschaftsuniversität in Zagreb.

Predstavljao je jugoslavensku tvrtku Ferimport u Pakistanu i Iranu. Tokom svoje karijere u Iranu radio je i za Elastogran, diviziju njemačke korporacije BASF. Kasnije u svojoj poslovnoj karijeri preselio se u Beč u Austriju, gdje je osnovao vlastitu firmu AMICO.

Tokom svoje snažne i dugogodišnje komercijalne karijere u Iranu istodobno je služio i kao prevodilac za jugoslovenske zvaničnike koji su posjećivali Iran, a Mahmudovo iskustvo koristio je i Tito, u to vrijeme predsjednik Jugoslavije. Kao konsultant za privrednike, bio je garant razvoja dobrih privrednih odnosa Jugoslavije i Irana. Međutim, nije zaboravljao svoje korjene. Pomažući porodice poginulih rudara u svojoj domovini Bosni, školovanjem njihove djece ostavio je neizbrisiv trag.

Als Konsultant für Unternehmer, war er die Garantie für gute wirtschaftliche Beziehungen zwischen Jugoslawien und dem Iran. Jedoch vergaß er dabei nicht seine Wurzeln. Er unterstützte die Familien der verunglückten Bergarbeiter in seiner Heimat Bosnien, indem er ihre Kinder ermöglichte eine Schule zu besuchen.

Dolaskom u Beč, nastavio je svoju misiju, podržavajući bosanske inicijative, a posebno aktivnosti na polju obrazovanja. Suosnivač je Bosanskog Akademskog Društva u Austriji.

Delegaciju Bosanskog Akademskog Društva u Austriji sačinjavali su predsjednik Siradj Duhan, zamjenik Marko Dragaš i član privrednog savjeta Davul Ljuhar.

Delegacija BADA je sa Wolfgangom Petričem, ranijim visokim predstavnikom za BiH, razmatrala nekoliko tema. Svakako najvažnija tema je bila dalji razvoj bosanske manjine u Austriji i EU. Ovaj projekat je već dobio atribut „projekt mira“ a dodatni projekti koje razvija BADA i BADEU utiču na pozitivan razvoj cijele zajednice u EU.

Wolfgang Petrič je naglasio izuzetan uspjeh Bosanki i Bosanaca u Austriji, a projekti koji pozivaju na saradnju, kao što je zahtjev BADEU da se 29.august proglasi danom medjudržavnih dobrosusjedskih odnosa, daju nadu za ljepšu budućnost u regionu.

Tom prilikom Wolfgang Petrič uručio je svoju knjigu „Smjena Epoha“ našem Društvu, a predsjednik Siradj Duhan je pozvao Wolfganga Petriča na manifestaciju planiranu za 04.oktobar ove godine. Tom prilikom dr. Wolfgangu Petriču bit će uručena plaketa počasnog člana BADA. BADA će se na taj način zahvaliti Wolfgangu Petriču za veliku podršku koju pruža bosanskoj zajednici u Austriji.

Wolfgang Petrič je sa zadovoljstvom prihvatio počasno članstvo našeg Društva.

Univ.-Prof. Dr. Kemal Hanjalić, rođen 30. novembra 1939. godine u Sarajevu, istaknuti je inženjer mašinstva i istraživač. Nakon studija u Sarajevu i Velikoj Britaniji, stekao je 1964. godine diplomu inženjera mašinstva na Univerzitetu u Sarajevu, 1966. godine magistrirao iz termodinamike na Univerzitetu u Birminghamu, a 1970. godine doktorirao iz fluidne mehanike na Imperial Collegeu u Londonu.

Počeo je raditi kao istraživač u Sarajevu na Institutu za termičku i nuklearnu tehniku, gde je kasnije postao šef odeljenja i direktor Instituta za procesnu, energetsku i ekologiju. Od 1985. do 1987. godine bio je gradonačelnik Sarajeva, a zatim do 1991. godine ministar za nauku i tehnologiju Bosne i Hercegovine. Kasnije je obavljao međunarodne funkcije kao profesor, uključujući pozicije u Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji, gde je radio na TU Delft do 2005. godine. Trenutno je gost profesor na Tehničkom univerzitetu u Darmstadtu.

Hanjalić je član nekoliko naučnih organizacija i nosilac brojnih priznanja, uključujući Max-Planck istraživačku nagradu (1992) i titulu počasnog doktora Univerziteta u Reimsu (2009).

7. oktobra 2023, u Grazu, tokom obilježavanja 834. Rodjendana Bosne, Univ.Prof.Dr. Wolfgang Benedek je postao počasni član BADA i na taj način ojačao našu zajednicu u Austriji. Prof. Benedek je jako puno podržavao naše studente u Austriji čime je obavezao cijelu bosansku akademsku zajednicu. Prof. Benedek je i počasni doktor nauka univerziteta u Sarajevu kao i počasni gradjanin grada Sarajeva.

Povodom 830. rođendana Bosne, Camilli Habsburg-Lothringen dodijeljena je titula počasne članice Bosanskog Akademskog Društva u Austriji.

Svečana dodjela održana je 11. oktobra 2019. godine u Diplomatskoj akademiji. Počasna članica i GBAA nagrada uručeni su od strane Željka Komšića, predsjedavajućeg Predsjedništva Bosne i Hercegovine, i Siradja Duhana, predsjednika Bosanskog Akademskog Društva u Austriji.

Camilla Habsburg-Lothringen stammt aus der Toskana-Linie der Habsburger. Sie hat sich stark für den interkulturellen und interreligiösen Dialog und Umweltschutzprojekte in Bosnien und Herzegowina eingesetzt. Sie versucht, die Jugend dazu anzuregen, sich aktiv und verantwortungsvoller mit ihrer Umwelt auseinander zu setzen, um ein Aufwachsen in einer gesunden Umwelt zu ermöglichen.

Ona je pra-pra-pra-pra-praunuka carice Marije Terezije, koja je uvela obavezno školovanje. Dok je njena predkinja postavila temelje obrazovanja, njena potomkinja ima viziju da učenicima ponovo omogući više kreativnosti. Ova vizija se poklapa s ciljem GBAA da osnuje bosansku školu u Beču, čime bi se unaprijedilo obrazovanje i kulturni identitet bosanske zajednice.

Simon Wiesenthal (1908–2005) bio je počasni član "Bosanskog Akademskog Društva u Austriji" i inspirisao je članove da se zalažu za istinu i pravdu. Wiesenthal, poznat po svom angažmanu u progonu ratnih zločinaca iz doba nacizma, podržavao je zajednicu u njenim naporima da unaprijedi interese bosanske dijaspore u Austriji.